Šta su kondilomi?

Kondilomi, poznati i kao virusne bradavice ili polne bradavice, predstavljaju veoma neprijatnu virusnu infekciju koja se prenosi polnim putem. Uzrok njihovog nastanka je HPV (humani papiloma virus) koji inficira epitelne ćelije kože i sluzokože genitalnog regiona.

Ovaj virus ima kompletan životni ciklus na površini sluzokože, što znači da se ne može detektovati analizom krvi. Postoji preko 80 različitih tipova HPV virusa, od kojih neki izazivaju obične kožne bradavice, dok drugi (oko 30 tipova) uzrokuju polne kondilome.

Tipovi HPV virusa i rizici

HPV virusi se klasifikuju po brojevima, a većina njih je bezazlena i ne dovodi do raka. Međutim, neki tipovi kao što su HPV 16, 18, 31 i 45 mogu izazvati ravne, gotovo nevidljive bradavice koje imaju potencijal da postanu maligne.

S druge strane, HPV 6 i 11 su najčešći uzročnici kondiloma koji su lako uočljivi, ali retko prelaze u kancer. Smatra se da za prelazak u rak moraju postojati i drugi faktori rizika kao što su herpes simpleks virus, oslabljen imunitet ili pušenje.

Načini prenošenja i inkubacija

HPV virus se prenosi seksualnim kontaktom, čak i blagim dodirom dve sluzokože. Postoji i mogućnost vertikalnog prenošenja sa majke na dete tokom porođaja, što može dovesti do razvoja laringealnih papiloma kod novorođenčeta.

Inkubacioni period (vreme od infekcije do pojave simptoma) može varirati od mesec dana do jedne godine. Virus može ostati u organizmu dugo pre nego što dođe do pojave vidljivih promena.

Klinička slika i lokacije

Kondilomi se najčešće javljaju u anogenitalnoj regiji:

• Kod muškaraca: na penisu, prepucijumu, frenulumu, otvoru uretre, a kod homoseksualaca i u analnom regionu
• Kod žena: na zadnjem zidu vestibuluma vagine, malim i velikim usnama, perineumu, ređe unutar vagine i na grliću materice

Ove promene su obično mekane, izdužene tvorevine beličaste ili ružičaste boje, često sa karfiolastom površinom. U naprednijim stadijumima mogu postati vrlo velike i dovesti do sekundarnih infekcija, maceracije i krvavljenja.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, a potvrđuje se histološkim, ultrastrukturnim i imunološkim ispitivanjima. Važno je napomenuti da se kondilomi često pogrešno dijagnostikuju, pa je potrebno tražiti drugo mišljenje pre početka terapije.

Neki pacijenti su prijavili da su im prvi lekar dijagnostikovao kondilome, dok su drugi lekari ustanovili da se radi o polipozi koja nastaje zbog povećanog lučenja vaginalnog sekreta i koja prolazi sama od sebe.

Metode lečenja

Lečenje kondiloma može biti dugotrajno i zahteva strpljenje. Postoji više metoda:

1. Krioterapija - zamrzavanje tečnim azotom, metoda koja se ponavlja svaka 3-4 dana dok promene ne nestanu
2. Podofilotoksin (Podomin) - 0,5% rastvor koji se nanosi na bradavice
3. Trihlorsirćetna kiselina - hemijsko uništavanje bradavica
4. 5-fluorouracil krema - topikalni preparat
5. Laser terapija - posebno efikasna za unutrašnje kondilome
6. Hirurško uklanjanje - za veće i upornije promene

Važno je napomenuti da sve ove metode leče samo manifestacije virusa, a ne i sam virus. Česte su recidive, pa je potrebno više terapijskih ciklusa.

HPV i trudnoća

Kondilomi se često javljaju kod trudnica zbog fiziološkog pada imuniteta. Lečenje se mora sprovoditi tokom cele trudnoće, a najčešće se koristi laserska vaporizacija. Ako su promene na grliću materice izražene, laserska intervencija se obično vrši 15-20 dana pre termina porođaja.

Prevencija: HPV vakcine

U Srbiji su dostupne dve vakcine protiv HPV virusa - Cervarix i Gardasil. Ove vakcine deluju na kancerogene tipove HPV virusa i blokiraju njihovo delovanje. Preporučuje se devojkama od 9 do 26 godina, idealno pre početka seksualnog života.

Vakcinacija se sastoji od tri doze koje se primaju u razmacima od dva i šest meseci nakon prve doze. Iako nisu obavezne u Srbiji, ove vakcine su u mnogim zemljama uključene u redovni imunizacioni kalendar.

Zaključak

Kondilomi su neprijatna pojava koja može izazvati veliku psihičku nelagodu. Ključno je pravovremeno dijagnostikovati problem i započeti odgovarajuću terapiju. Zbog čestih recidiva, važno je redovno pratiti stanje i konsultovati lekara. HPV vakcinacija predstavlja efikasnu metodu prevencije, posebno kod mladih osoba koje još nisu bile izložene virusu.